Baraonda Nasomatto za žene i muškarce

You're as smooth as Tennessee whiskey
You're as sweet as strawberry wine
You're as warm as a glass of brandy
And honey, I stay stoned on your love all the time.

Meni Baraonda miriši na stihove Dean Dillona i Linde Hargrove, u izvedbi Gualtieria. Ovo je moj whiskey, moj boozy miris.

Imala sam problem s unisex mirisima tog tipa, jer bi ih rađe osjetila na muškom ili su mi bili previše potpuri, nargile i začinjeni. Ovu divotu mi je teško raščlanjivati na note, jer ni ne želim, želim samo uživati u ovom mirisu odležanog viskija bez alkohola, ali vjerno dočaranog viskija s ukuhanom mahunom vanilije, prstohvatom ambrete i par komada sušenog voća. Nema etanola, ali ga mijenja neka savršeno ukomponirana blago „mentolasta“ nota u otvaranju. Ruža je široka, u pozadini i ne miriši kao ruža, ali čini Baraondu ženstvenom na mojoj koži. Ovo nije gusti boozy monstrum i ničeg u njemu nema previše.

Ovo je miris ugođaja, trenutka kad pomislite da će sve biti u redu i stvarnost više ne postoji, trenutka kad vam prođu oni dobri trnci po kralježnici. Ovo je miris atmosfere društva na okupu, miris mog omiljenog Bikers Beer Factory-a, u kojeg ću prvom prilikom nakon lockdowna.

Baraonda je glatka poput viskija, slatka poput flerta i topla poput drage osobe. Opijena sam njime, svaki put, kao što pjesma kaže. Moj No1 zimski miris i brend viskija trenutno. Na meni traje čitav dan i solidno ga osjetim u prvim satima, a i ove niske temperature mu baš pristaju.

Meni lično jedan od najzanimljivijih parfema kuće Nasomatto.

Ima nešto u toj glavatoj bočici od 30ml koja ti uvek odvuče pažnju od ostatka police.

Nosim ga sa uživanjem, ali se ne ubrajam u ekipu koja tvrdi da su dva spreja dovoljna za 12+ sati.

Bez 5 komada ne izlazim iz kuće.

Povremeno uzivam da ga ponesem, mada je po mom misljenju ovo tek jos jedan simpatican, slatkasti, mladalacki parfem, potencijalno za gasere sa stilom i dobrom zvakom, a miljama daleko od nekog ozbiljnog boozy parfema. Osecam se kao da me je sramota da priznam da mi je do sada najbolji parfem od svih na tu temu Roja Dove Enigma (posto sam prestao da budem fan njegovih kreacija), mada jos uvek nisam probao Lubin Idole... Napomenucu da me Kilian Single Malt nije raspametio ni blizu onako kako sam verovao da hoce, mada je svakako zreliji miris od Baraondice. Kod ovog se na otvaranju oseti neki viskic, a posle nastavi kao medeno kupinovo vino...Simpaticna kreacija, mada je sto se mene tice Pardon je klasa iznad i ubedljivo najbolji Nasomatto parfem. Ocena: 8/10.

Obicno ne pisem komentare impregnirane umetnicko, emotivno erotskim nobojem, ali ova baraonda me inspirisala da zagrebem daleko u svoju proslost. Naime, otprilike 1988.godine, moji su kupili neki orman, stavili ga u dnevnu sobu, kako to vec ide. Klasicna govno braon boje komunisticka ormancina od zida do zida, tada je ta boja bila mainstream, i secam se da je orman u to vreme kostao nekoliko inzenjerskih plata, tacnije to su mi stalno govorili kad sam ga udarao loptom, pisao po njemu flomasterima, i lepio zvake na police. Secam se, orman je imao udubljenje za onaj stari debeli televizor, jedan deo namenjen za garderobu, staklenu vitrinu gde smo drzali kristalne case i neko malo atraktivnije posudje i naravno bife.

Bife ormana je u skladu sa tim vremenom i modom bio kretenski izdizajniran, pa je imao neku namensku policu za cuvanje alkoholnih pica. Tom delu ormana je naravno za decu zabranjen pristup, pa sam za otvaranje bifea skoro svaki put popio usmenu opomenu, tj napusavanje uz komentar sokovi su u ostavi, naravno i za gazirani sok je bilo napusavanja, ali to sad nije predmet ove pricice.

Kako su se pre ljudi i porodice vise druzile, jer nije bilo drustvenih mreza, kojekakvih glupih foruma, i ostalih virtualnih vidova palamudjenja, taj bife bi se otvarao kad neko dodje, obicno u vecernjim satima kad bi se meni vec prispavalo. U bifeu je naravno na najboljoj mogucoj poziciji stajao poneki viskic, kao ponos celog ormana, i on se tocio u iste one kristalne case sa police iznad, uz led, i gomilu smeha i sprdacine, koja meni tada nije bila ni najmanje interesantna, a sada bih voleo da je cujem. Zapamtio sam miris tog bifea, sto i nije neka mudrost, jer to je u stvari bio miris viskija. Samo mi tada nekako viski lepse mirisao, ovi danasnji su reformulisani, i nije to vise taj kvalitet. Nema vise ni ormana od zida do zida, sve neke policice od iverice, kao furamo neki minimalizam, sto manja polica veca cena, totalni zivotni reciprocitet, a i televizori tanki, ne mogu na njega ni milje da stavim.

E da nije ove baraonde ne bih se ja toga svega setio, tako da iako zvanicno nije nikad izumljen i patentiran time machine, osim na filmu i u pesmi Joe Satriania, parfem je ustvari medijum koji omogucava putovanje kroz vreme, ali u ovom slucaju u obrnutom smeru Zenonovih strela vremena.

Baraondica na otvaranju podseca kao da ste izdekantovali u bumbar bocu bilo koji blanded malt, Skotskog porekla, eto ideje ovim dekant-biznis majsotrima da i to urade. Kupe litru Johhnya, i na pm u razmeni, ajmo dekantujem baraondu, da malo ispod cene i eto ke$a.

Stvarno jedan od retkih parfema koji ima tako jasnu boozy aromu, koja se zadrzava do samog kraja, naravno posle dodatno ulepsana i aromatizovana drvenim notama i sa nesto vanile. Tehnicki izveden perfektno, skladan i izbalansiran do maximuma. U prilog mu idu i odlicne performanse, bar je takav slucaj sa mojom kozom.

Preporuka za probu, i meni omiljeni miris ove kuce. 8,5/10

Proban nekoliko puta, svaki put sve slađi. Užasno me podseća na neki kolačić sa kokosom. Znam da nema notu kokosa, ali mi nekako baš vuče na to.

Odudara od klasične Nasomatto postavke, nije mračan i misteriozan, nije ni čudan kao većina Gualtierjevih kreacija. Rekao bih da je people pleaser Nasomatto linije.

Oseća se jasno boozy nota (verovatno viski), ali ne na način kao što je to izvedeno u Maltu ili Bentley Intense. Ambroksan i mošus, zajedno sa ružom, daju jedan jestiv karakter, iako ga ne smatram gurmanskim parfemom. Kvalitet je naravno na najvišem nivou, bez osećaja sintetike.

Performanse su...ok. Kažem ok, jer su Afgano i Duro daleko ispred njega. Traje oko 10 sati, u početku ostavlja lep trag, ali se jako brzo priljubi uz kožu. Sama priroda mu je takva da nema eksplozije i grubosti, već ostavlja utisak jestivog slatkiša. Bar meni.

Što se prezentacije tiče, klasičan Nasomatto stil. Čep je skroz zanimljiv, liči na pampur za vino.

U početku nisam bio raspamećen, ali što ga više probam, sve mi je dopadljiviji. Da li bih ga lično kupio? Ne. Pre bih uzeo Duro ili Pardon.

Ocena od mene, jaka osmica.

Budući da nije navedena niti jedna nota, evo da se ja ubacim sa svojim doživljajem. Netko je rekao da "baraonda" na talijanskom znači "kaos". Ovaj miris je daleko od tog doživljaja. Ima svoj red i sklad, jedino što je vrlo neobičan u razvoju. Prvi špric je čisti boozy doživljaj. Kao da miješate fini konjak u zagrijanoj čaši. To je najbolji miris iz te kategorije koji sam ikad probala. Nažalost, taj prvi čin traje relativno kratko. Ako želite uživati u njemu, morate držati nos na mjestu na koji ste ga našpricali, jer neće dugo trajati. Tada nastupa smirivanje koje je totalno drugačije od prvog čina. Na mojoj koži je to mješavina kokosa i cimeta na finoj drvenastoj podlozi. Kremast i podatan i vrlo daleko od svog alkoholnog početka. (možda zato "baraonda"?) U tom dijelu razvoja parfema liči pomalo na svog prethodnika China White, ali bez cvjetnih dodataka. Parfem nije niti glasan, niti ubojit, kao neki ostali Nasomatto uradci, ali je definitivno niche parfem za one koji uživaju u kvalitetnim mirisima.